Ko se u sebi nije lomio taj ne zna šta je celina…

Kad u čoveku ubijete njegovu pravu prirodu, ona se pretvori u svoju suprotnost. Tada privid postaje snažniji od zbilje, a proteza važnija od tela.

U paničnom trku avangardni čovek se raspada.

Ponižavajući druge, ponižavate sebe.

Nije uspešniji onaj ko je bolji, nego onaj koji ima manje praznog hoda…

Pobednici nisu oni koji raspolažu silom, nego oni koji imaju pouzdanje i snagu smelog delovanja.

Naslađivanje licemerjem i cinizmom ne može vam doneti ništa više od ledenog vakuuma u grudima i užasavajuće mogućnosti da zamrzite i sebe same.

Pojedinac, ili etnos, koji nije u stanju raščistiti sa svojom mutnom prošlošću, mora u krajnjoj konsekvenciji računati sa isto takvom budućnošću.

Lomićeš se u sebi da li da se vratiš, ali nećeš imati razloga. Lešinari će se već pobrinuti da završe ono što su kojoti započeli.

Egoizam je čovekov najveći lavirint čiji izlaz sa odsjajem purpurnog sunca ostaje i dalje samo briljantno-tajanstvena enigma.

Svet od iskona deluje po principu kofe pune rakova: čim se jedan popne na vrh, onaj sa dna želi da ga povuče nadole…

Pohlepa, strah i stres skratili su ljudski vek.

Snažne izjeda stid, a slabe strah.

Porodica je otmenost senke sunca…

Da biste otkrili od čega šuma zaista boluje morate pregledati i analizirati koren svakog drveta ponaosob.

Kad god poželite da neku svoju nakanu opravdate čuvenom maksimom da cilj opravdava sredstvo, setite se, pre toga, da je sredstvo ogledalo, odnosno slika cilja.

Ne postoji ni početak ni kraj, ni utvara ni strah, ni beda ni sjaj, ni poslednji dah. Ne postoji čak ni zločin ni greh, ni moj ni tvoj, ni bol ni podsmeh, ni kontrolni broj. Ne postoji ni nevera ni prevara, ni moć ni vlast, ni granice ni zakoni, ni moral ni čast…
Postoji samo zatvoren krug: vreme i prostor ko zemlja i plug; lepota Ništavila – ognjena peć, prostranstvo i prisustvo, tišina i reč…

Neprestano osluškujte svoje korake da biste znali prepoznati tuđe.