ANDERSONOVE ODREDBE 

DREVNE DUŽNOSTI SLOBODNOG ZIDARA

 Drevni zapisi prekomorskih loža

Da budu pročitani pri ustoličenju novog brataili kada majstor to naloži.

[hr]

 I

O BOGU i RELIGIJI

Mason je, po svom Položaju, obavezan da se pokorava moralnom zakonu; i ako pravilno shvata Umetnost, nikada neće biti glupi Ateista ili bezveran razvratnik. Ako su u drevna Vremena Masoni bili obavezni da ispovedaju Religiju svoje Zemlje ili Nacije, kako god da je bilo, to je sada prikladnije obavezati ih na onu Religiju o kojoj se svi Ljudi slažu, ostavljajući lična Uverenja njima samima; to jest, da budu dobri i čestiti Ljudi, ili Ljudi od Časti i Poštenja, bez obzira na Veroispovesti ili Uverenja po kojima se mogu razlikovati; čime Masonerija postaje Središte Ujedinjavanja i Sredstvo usklađivanja istinskog Prijateljstva među Ljudima koje mora ostati trajni cilj.

II

GRAĐANSKOJ VLASTI, vrhovnoj i nižoj

Mason je miroljubiv i podčinjen je Građanskoj Vlasti, gde god živi ili radi, i nikada nije umešan u Spletke i Zavere protiv Mira i Blagostanja Nacije, niti se ponaša neposlušno prema nižoj Vlasti; pošto je Masonerija uvek štetila od Rata, Krvoprolića i Nereda, to su drevni Kraljevi i Prinčevi bili skloni podsticanju Zanatlija, zbog njihove Miroljubivosti i Odanosti, kojom su odgovarali na Primedbe svojih Protivnika, i unapređivali Čestitost i Bratstvo, koje je svagda napredovalo u Vreme Mira. Pa ako Brat bude Pobunjenik protiv Države, ne treba da bude podržan u svojoj Pobuni, ma koliko on može biti žaljen kao neki nesrećni Čovek; i ako nije osuđen za neki drugi težak Zločin, Odano Bratstvo mora i treba da se odrekne njegove Pobune, i ne da povoda Ljutnji ili osnov za političku Surevnjivost Vlade, oni ne mogu da ga isteraju iz Lože, i njegova Veza sa njom ostaje neokrnjena.

III

O LOŽAMA

Loža je mesto gde se Masoni sastaju i rade; Otuda se taj Zbor, ili ispravno organizovano Društvo Masona, zove Loža, i svaki Brat treba da pripada jednoj, i da se potčinjava njenim Uredbama i Opštim Propisima. Ona je ili posebna ili opšta, i biće najbolje shvaćena prisustvovanjem, i Propisima Opšte ili Velike Lože uz ovu pripojena. U drevna Vremena, ni jedan Majstor ili Pomoćnik nije mogao da odsustvuje iz nje posebno kad je bio upozoren da se pojavi u njoj, bez izlaganja strogoj Osudi, dok se ne bi odbranio pred Majstorom i Oficirima da ga je čista Nevolja sprečila. Priznati Članovi Lože moraju biti dobri i čestiti Ljudi, slobodni, u zrelom i razboritom Dobu, ne Robovi i Žene, ne nemoralni ili sramotni ljudi, nego na dobrom Glasu.

IV

O MAJSTORIMA, OFICIRIMA, POMOĆNICIMA i UČENICIMA

Svako prvenstvo među Masonima je zasnovanovano isključivo na stvarnoj Vrednosti i ličnoj Zasluzi; tako da Upravnici mogu biti dobro usluženi, da Braća ne budu Posramljena, ni Kraljevski Zanat prezren: otuda ni jedan Majstor ili Oficir nije izabran prema Starosti, nego zbog svoje Zasluge. Nemoguće je ove stvari opisati Napismeno, nego svaki Brat mora zauzeti svoje Mesto, i naučiti ih na Način svojstven ovom Bratstvu: Samo što Kandidati mogu znati da ni jedan Majstor neće uzeti Učenika ako on nema Dovoljno Posla za njega, i ako on nije savršen Mladi čovek koji nije Osakaćen i nema Mane na Telu koje ga mogu  učiniti nesposobnim za učenje Umetnosti služenja Gospodu njegovog Majstora, i za postanje Bratom, a zatim Pomoćnikom u odgovarajuće Vreme, čak pošto je odslužio onaj Rok Godina koji Običaji Zemlje regulišu; i on treba da bude potomak čestitih Roditelja; tako da, kad je inače osposobljen on može steći Počast da bude Oficir, a potom Majstor Lože, Veliki Oficir, i konačno Veliki Majstor svih Loža, saglasno njegovoj Zasluzi. Ni jedan Brat ne može biti Oficir dok on nije položio službu Pomoćnika; niti Majstor dok on nije delao kao Oficir, niti Veliki Oficir dok on nije bio Majstor Lože, niti Veliki Majstor dok on nije bio Pomoćnik pre svog Izbora, ko je još plemenitog roda, ili Gospodin najboljih Manira, ili neki istaknuti Naučnik, ili neki osobit Arhitekta, ili drugi  Umetnik, potomak čestitih Roditelja, i koji je slične velike Zasluge po Mišljenju Loža. Ovi Rukovodioci i Upravljači, vrhovni i potčinjeni, drevne Lože, na dotičnim Položajima treba da budu uvažavani od sve Braće, saglasno starim Nalozima i Propisima, sa svom Poniznošću, Poštovanjem, Ljubavlju i Revnošću.

V

O UPRAVLjANjU ZANATOM u RADU

Svi Masoni će raditi čestito u Radne Dane, tako da mogu da žive časno u Svete Dane; i vreme određeno Zakonom Zemlje ili utvrđeno Običajem biće obeleženo. Najveštiji od Pomoćnika treba da bude izabran ili određen Majstorom ili Nadzornikom Posla Gospodnjeg; koji će biti zvan Majstorom od onih koji rade pod njim. Zanatlije izbegavaju svaki pogrdan Jezik, i da se ne oslovljavaju  neljubaznim Imenom, nego Brate ili Druže; i da se međusobno ophode učtivo u i izvan Lože. Majstor, svestan svoje Veštine, poduhvatiće se Posla Gospodnjeg što je razumnije moguće, i pošteno deliti njegova Dobra kao da su njegova sopstvena; neće dati veću Platu bilo kom Bratu ili Učeniku nego što je on stvarno zaslužuje. I Majstor i Masoni primajući svoje Plate pravično, biće verni Gospodu i čestito će završiti svoj Posao, bilo Zadatak ili putovanje; ne dodajući posao Zadatku koji je bio uobičajen za Putovanje. Niko ne treba da pokaže Zavist na Napredovanje nekog Brata, niti ga potisnuti, ili mu oduzeti njegov Posao, ako je on sposoban da završi isti; jer niko ne može završiti tuđ Posao na Dobrobit Gospoda, sem da je temeljno upoznat sa njegovim Planovima i Skicama koji su ga započeli. Kada je Pomoćnik izabran za Nadzornika Rada pod Majstorom, on treba da bude iskren i prema Majstoru i prema Drugovima, treba brižljivo da nadgleda Rad u odsustvu Majstora na Gospodnju dobrobit; i njegova Braća treba da ga slušaju. Svi zaposleni Masoni treba pokorno da prime svoju Platu bez Gunđanja ili Pobune, i da ne napuštaju Majstora dok Rad nije završen. Mlađi Brat treba da bude obučen za rad, da bi se sprečilo oštećivanje Materijala zbog nedostatka Rasućivanja, i zbog povećanja i nastavljanja bratske ljubavi.

Sve Alatke korišćene u radu treba da budu odobrene od Velike Lože.

Ni jedan Radnik neće biti upotrebljen za pravi Rad Masonerije; niti će Slobodni Masoni raditi sa onima koji nisu slobodni, bez preke Potrebe; niti će učiti Radnike i neprihvaćene Masone kao što će učiti Brata ili Druga.

VI

O PONAŠANJU U LOŽI U ZASEDANJU

Ne održavaj privatne Odbore, ili izdvojene Razgovore bez dozvole Majstora, niti ne pričaj nešto neprikladno ili nedolično, niti ne prekidaj Majstora ili Oficire, ili nekog Brata dok razgovara sa Majstorom: Niti se ne ponašaj smešno ili šaljivo dok je Loža zauzeta nečim što je ozbiljno ili svečano; niti ne koristi neki nepriličan Jezik sa ma kakvim Izgovorom; nego odaj dužno Poštovanje svom Majstoru, Oficirima, i Drugovima, i ukaži im Čast. Ako se iznese neka Tužba, Brat za koga je ustanovljena krivica treba da se suoči sa Presuditeljima i Dosuditeljima Lože, koji su prikladne i nadležne Sudije svih takvih Sporova (ukoliko Žalbom ne preneseš to na Veliku Ložu), i kojima oni treba da budu upućeni, ukoliko Posao Gospodnji ne bi bio ometen u međuvremenu, u kojem slučaju se posebno Obaveštenje može sačiniti; ali se nikada ne smeš obratiti Zakonu u vezi sa onim što se tiče Masonerije, bez potpune neophodnosti očigledne Loži.

PONAŠANjE po zatvaranju LOŽE dok BRAĆA nisu OTIŠLA

Možeš da uživaš u bezazlenom Veselju, čašćavajući jedan drugoga u skladu sa Mogućnostima, ali izbegavajući svako Preterivanje, ili prisiljavanje nekog Brata da jede ili pije izvan njegovih Sklonosti, ili sprečavajući ga da ide kada mu njegove Potrebe to nameću, ili radeći ili govoreći bilo šta uvredljivo, ili šta može da spreči komotan Razgovor, jer to bi uništilo našu Slogu, i osujetilo naše hvale vredne Namere. Stoga nikakve privatne Ljutnje ili Prepirke ne smeju biti unete na Vrata Lože, još manje nikakve Prepirke o Religiji, ili Nacijama, ili Državnoj Politici, pripadajući, kao Masoni, jedino gore pomenutoj Univerzalnoj Religiji, mi pripadamo takođe svim Nacijama, Jezicima, Rodovima, i Govorima, i odlučni smo protiv svake Politike, koja nikada nije vodila ka Napretku Lože, i nikada ni neće. Ova Odredba je uvek bila strogo naložena i uvažavana; a posebno od Reformacije u BRITANIJI, ili od Raskola i Odvajanja ovih Nacija iz Zajednice pod okriljem RIMA.

PONAŠANjE kada se BRAĆA sretnu BEZ PRISUSTVA STRANACA, a pre otvaranja LOŽE.

Treba da se međusobno pozdravljate na učtiv Način, kao što ćete biti poučeni, nazivajući jedan drugog Bratom, dragovoljno uzajamno dajući uputstva koja bi se smatrala podesnim, bez da se bude viđen ili prisluškivan, i bez da se međusobno uznemiravate, ili umanjivanja dužnog Poštovanja prema Bratu, ne bio on Mason: Jer neprikosnoveno svi Masoni su kao Braća na istom Nivou, još Masonerija ne oduzima Čast koju je čovek imao ranije; ne, pre ona dodaje njegovoj Časti, posebno ake je zaslužio zahvalnost Bratstva, koje mora ukazati Čast onome kome sleduje, i izbegavati rđavo Ponašanje.

PONAŠANjE u prisustvu Tuđinaca koji NISU MASONI

Treba da budeš obazriv u Izjavama i Ophođenju, tako da najpronicljiviji Tuđinac ne bude u mogućnosti da otkrije ili nađe ono što nije dobro da bude obznanjeno, i ponekad treba da skreneš Razgovor, i vodiš ga smotreno u Čast uvaženog Bratstva.

PONAŠANjE kod KUĆE, i u SUSEDSTVU

Treba da se vladaš kao što dolikuje moralnom i mudrom Čoveku; konkretno da ne dozvoliš Porodici, Prijateljima i Susedima da znaju Stvari u vezi Lože, nego mudro da vodiš računa o sopstvenoj Časti, i onoj drevnog Bratstva, iz razloga koji neće biti ovde navedeni moraš takođe da vodiš računa o svom Zdravlju, ne ostajući skupa do kasno, ili predugo van Kuće, nakon završetka Radnog vremena Lože; i izbegavajući Proždrljivost ili Pijanstvo, tako da vaše Porodice ne budu zanemarene ili povređene, ni vi onesposobljeni za posao.

PONAŠANjE prema Nepoznatom BRATU

Pažljivo ga ispitaj, na Način na koji te Obazrivost upućuje, tako da ne budeš nasamaren od neke neznalice, lažnog Poznavaoca, koga treba da odbiješ sa prezrenjem i Porugom, i pazi se da mu ne daš bilo kakve Nagoveštaje Znanja. Ali ako otkriješ da je on iskren i istinski Brat, sledstveno ga poštuj; i ako je u Oskudici, moraš mu pomoći ako možeš, ili ga uputiti kako može da si pomogne; moraš ga zaposliti na nekoliko dana, ili mu dati preporuku za posao. Ali nisi obavezan da radiš preko svojih mogućnosti, samo da pretpostaviš sirotog Brata, koji je dobar i iskren Čovek bilo kojim drugim sirotim Ljudima u istim okolnostima.

Konačno, Svih se ovih Odredbi pridržavaj, i takođe onih koje će ti biti predate drugim Putem; negujući Bratsku Ljubav, Temelj i Vršni kamen, Cement i Slavu ovog Drevnog Bratstva, izbegavajući sve kavge i svađe, sva Klevetanja i Ogovaranja, ne dozvoljavajući drugima da oklevetaju nekog poštenog Brata, nego braneći njegovu Ličnost, pružajući mu Usluge, sve dok je to u skladu sa tvojom Čašću i Bezbednošću, i ne preko toga. I ako ti iko od njih učini Nepravdu moraš se obratiti svojoj sopstvenoj ili njegovoj Loži, a odatle se možeš obratiti Velikoj Loži, na Tromesečnom  Saopštenju a odatle godišnjoj Velikoj Loži, kao što je bilo drevno hvale vredno Rukovođenje ali kad se Slučaj ne može drugačije rešiti, i strpljivo slušajući iskren i prijateljski Savet Majstora i Drugova kada oni sprečavaju tvoj odlazak na Sud sa Neznancima, ili bi te pobudili da skratiš Trajanje svih Parnica, tako da možeš da brineš o Poslovima Masonerije sa više Revnosti i Uspeha; ali što se tiče Braće ili Drugova na Sudu, Majstor i Braća treba ljubazno da ponude svoje Posredovanje, koje mora da bude sa zahvalnošću predloženo sukobljenoj Braći; i ako je taj predlog neizvodiv, oni moraju, ma kako, nastaviti svoj Proces, ili Parnicu, bez Gneva i Zlopamćenja (ne Na uobičajen način) ne govoreći ili radeći ništa što može da omete Bratsku Ljubav, i Usluge da budu obnovljene i nastavljene; tako da svi mogu da vide povoljan Uticaj Masonerije, kao što su svi iskreni Masoni činili od početka Sveta, i što će činiti do Kraja Vremena.

AMIN, I NEKA BUDE TAKO.

[hr]

DžEJMS ANDERSON I NjEGOVO DELO

Prečasni Džejms Anderson (James Anderson) rođen je, najverovatnije, 1680. godine u Aberdinu (Aberdeen) u Škotskoj, gde se i školovao. Otišao je u London 1708. godine, bio je imenovan za pastora škotske prezbiterijanske crkve, objavio je nekoliko tekstova ostajući veran kalvinističkom učenju, a umro je 28. maja 1739. godine. Sahranjen je uz Masonski ritual o kome je prvi put u istoriji izašao izveštaj u novinama. Nije poznato kada je postao Mason, ali je potpuno jasno da je bio vrlo ugledan među Braćom pošto mu je 29. septembra 1721. godine Velika Loža dala zadatak da uredi stari Gotski Ustav na novi i bolji način, što je on i uradio do 27. decembra iste godine. Tada je Velika Loža odredila Komitet od četrnaest učenih članova sa zadatkom da pregledaju Andersonov rad. Komitet je sastavio izveštaj 25. marta 1722. godine, pa je, nakon nekoliko amandmana, Andersonov rad i formalno odobren i naloženo je štampanje, koje je i usledilo sledeće godine. Drugo izdanje izašlo je iz štampe 1738. godine i, zajedno sa prvim, danas predstavlja raritet neprocenjive vrednosti.

Andersonova Knjiga Ustava, koja je u prvom izdanju imala 110 strana, sastoji se iz Istorije Slobodnog Zidarstva, ili preciznije Arhitekture, Drevnih Odredbi i Opštih Pravila, kao i nekoliko Masonskih himni. Značaj ovog dela pre svega leži u tome što je to bila prva štampana knjiga sa Drevnim Odredbama i Pravilima rada Masonerije. Pre ove knjige, u opticaju su bili samo rukopisi koji su Masone u pisanoj formi upućivali u suštinu Slobodnog Zidarstva i pravila u radu u Ložama. Stoga je Andersonov poduhvat bio ogroman. On je morao ne samo da sakupi mnoge od tih rukopisa, već i da sistematizuje i na koncizan način iskaže sve bitne elemente Kraljevske Umetnosti. Važnost Andersonove knjige je i u predstavljanju Slobodnog Zidarstva profanom svetu. Naime, treba se setiti da se samo nekoliko godina pre njenog izlaženja, tačnije 1717. godine, Masonerija prvi put otvoreno pojavila na javnoj sceni. Od trenutka kada je objavljeno ujedinjenje četiri Lože u Veliku Ložu u Londonu, interesovanje za Masoneriju je počelo da raste, pa je bilo nužno da se profanom svetu detaljnije prikažu svi bitni aspekti Slobodnog Zidarstva, što je Anderson svojim delom i uradio.

Najznačajniji deo Andersonove knjige svakako je onaj o Odredbama jer su one, u skoro neizmenjenom obliku, ušle u Ustave ogromne većine Velikih Loža. I danas se neki iskazi iz ovog dela analiziraju, tumače i pojašnjavaju, a najveću pažnju privlači poglavlje O Bogu i Religiji.